Бањалучка Крајина, као највећа и привредно најразвијенија регија Републике Српске, представља специфичан метеоролошки простор. Обухватајући долине Врбаса и Сане, те обронке Козаре и Мањаче, ова регија је право поприште сукоба различитих ваздушних маса.
Умјерено-континентални печат
Клима ове регије је претежно умјерено-континентална. То у пракси значи да имамо јасно изражена четири годишња доба. Специфичност Крајине су умјерено топла љета и често оштре зиме, које под утицајем вјетрова са планина знају бити прилично неугодне.
Специфичност падавина
За разлику од Семберије која је често сушнија, Бањалучка Крајина прима знатно већу количину падавина. Просјечно се годишње излучи око 1.000 литара по квадратном метру, што је чини једном од влажнијих регија у Српској. Највише кише пада у касно прољеће (мај и јун) и касну јесен (новембар).
Температурни екстреми и „бањалучка магла“
Бањалука, као центар регије, позната је по свом котлинском положају. То доводи до двије специфичне појаве:
- Љетна припека: Због слабијег струјања ваздуха у долини Врбаса, љетне температуре често прелазе 35°C, уз високу влажност која појачава субјективни осјећај врелине.
- Зимска инверзија: Честа појава густе магле која се „закује“ у котлини док су околни висови обасјани сунцем. Ово је период када је квалитет ваздуха најкритичнији.
Изазови за пољопривреду
Због богатства вода и плодних долина (Лијевче поље), Крајина је пољопривредни центар. Међутим, највећа пријетња су касни прољећни мразеви (април) и град (туча) током љета. Управо због брзих промјена времена из смјера Хрватске, ово је регија гдје је радарска слика на нашем порталу најчитанија.